Za početak, ima užasnu grafiku koja kompletno uništava utisak o igrici od samog početka igranja. Nepretenciozna, neobjašnjiva okruženja koja podsećaju na mrljave slike ili novajlijski pokušaj da se kreira 3D slika, kompletno obeshrabruju želju za daljim igranjem, jednom kada ste videli prve scene sa skrivenim predmetima. Verujte mi, oni se čak i pogoršavaju kako napredujete kroz igricu. Tu nema animacije, a likovi, nacrtani u jednostavnom stilu crtaća, izgledaju previše ravno da bi bili simpatični.

Što se tiče zapleta, uprkos njegovoj primitivnosti, on je veoma neobičan i svež. Kao što ste verovatno već pogodili iz naslova igrice, priča govori o lopovu slike Mona Liza. Eluzivni super lopov, putujući kroz vreme uz pomoć ovog fantastičnog pronalaska, Pomerača Vremena, koji izgleda kao laserski pištolj iz crtaća, skoro je počinio užasan čin vandalizma – ukrao je besmrtnu kreaciju Leonarda da Vinčija iz muzeja, atomizirao je u delove i pobacao ih po vremenu skrivajući ih po raznim mestima po svetu. Pa, vaš zadatak je da pronađete i sastavite sve ove delove zajedno, putujući između prošlosti i sadašnjosti uz pomoć, vi znate, Pomerača Vremena, koji je tako zgodno ispustio ovaj zlikovac a pronašli ga agenti Interpola tokom njihovog poslednjeg pokušaja da ga uhvate, dok je on zatvarao procepe u vremenu koristeći Vremenski Zatvarač, još jedan čudan uređaj, koji je izmislila jedinica Interpolove Tehnologije. Iskreno, uprskos intrigantnoj ideji, ovde ima previše slučajnosti u ovoj priči da bi ona bila ubedljiva.

Priča zaslužuje zbog svoje osrednjosti posebnu pažnju. Događaji se odvijaju veoma polako, i postoji očit nedostatak dijaloga. Pored toga, većina scena sa skrivenim predmetima koja mora da se istraži nisu povezane jedna sa drugom ni po temi ni po lokaciji. Kao rezultat, sve što treba da radite je da tražite čudne predmete sa liste, uključujući razne konzerve, mrtve bube, ptice, šargarepe i ostale nepotrebne stvari, i nikako ništa nije povezano sa vašim zadatkom. Predmeti iz zadatka, npr. delovi slike, dati su automatski nakon što sakupite sve predmete sa liste u prošlosti i sadašnjosti. Vi trošite vaše vreme istražujući ove gomile predmeta, ali na kraju se ništa ne dešava. Ne približavate se ni malo hvatanju kriminalca, bez obzira koliko delova sakupite. Događaji se ne odvijaju. Vaš šef vam zahvaljuje na trudu i šalje vam naredni zadatak, još manje privlačnu lokaciju u potragu za beskorisnim šargarepama. Da li možete da zamislite uopšte, kako iritantna je ova situacija?

Ipak, to nije najgora stvar u igrici po nazivu Time Chronicles: The Missing Mona Lisa. VI se pomerate kroz igricu, skačući sa jedne scene sa skrivenim predmetima na drugu sa samo malim brojem primitivnih mini igrica u ovoj igri. Većina okruženja je zamagljena i užasno dekorisana. Ipak, to nije pravi opis. Ova okruženja izgledaju kao kolaži koje su pravila deca, u kojima su predmeti različitih veličina postavljeni zajedno, u jednoj jedinoj slici. Na primer, u kancelariji direktora u Luvru pronaći ćete malog pingvina koji sedi na ulaznim vratima, u Egiptu stoji ogromna kornjača na leđima sfinge a zebra se pomalja kroz prozor. Neki od predmete samo vise u vazduhu, dok su drugi pobacani naokolo. Jednom je tu usisivač van ekrana, te je jedini način da dođete do njega da koristite pomoć. Usput da kažemo, u uobičajenom modu se pomoći pune vrlo brzo, nema kazne za slučajne klikove i vremenski limiti su previše darežljivi. Igranje u normalnom modu je, očito, mnogo teže. Shoping listsa zaslužuje posebnu pažnju. Jednom sam morao da pronađem četku, za koju se ispostavilo da je šrafciger, a to nije jedini primer. Predmeti ne izgledaju uvek kao što očekujete. Miš sa liste je kompijuterski miš, a bilo je i pravog miša na istoj lokaciji, te sam klikao hiljadu puta dok nisam primetio ovog drugog. Ima i nekih scena sa nekoliko šešira ili para cipela, tako da kada dobijete zadatak da pronađete neki, jednostavno ne znate, koji bi to trebalo da kliknete. Pored toga, neki predmeti jednostavno ne reaguju na klikanje, a na kraju, jedino je moguće da shvatite da li je predmet koji ste pronašli baš taj na koji su mislili. Znam da je lista mana ove igrice beskrajna, ali moram da istaknem još par stvari. Mnogo predmeta je tako maleno ili zamagljeno, da ih jednostavno ne možete razlikovati od okruženja. Konačno, imajte na umu, vi treba da istražite svaku scenu najmanje po tri puta, a predmeti koje tamo nalazite su potpuno isti!

Kao vrhunac, nema pratećeg glasa, muzika u pozadini je neverovatno dosadna i zvučni efekti su iritirajući, tako da ne možete da isključite zvuk nakon nekoliko minuta igre. Jedini momenat uživanja u celoj igrici je bila scena upoznavanja sa vašim šefom, kada vas pita da se predstavite, a vi treba da ukucate vaše ime kako biste kreirali svoj profil. Ovaj deo mi se učinio veoma kreativan, ipak to je jedina stvar koja mi se svidela u igrici.

Pa, ako imate šta da radite osim da igrate igricu po nazivu Time Chronicles: The Missing Mona Lisa, radite to! Svaki deo ove igrice, od njene sveukupno zamagljene priče do zastarele grafike i užasne igre, razočarava svojim siromašnim kvalitetom, te ne gubite vreme, jer nije vredna da je igrate ni minut! Možda će na sutra Big Fish Games ponuditi nešto bolje…