Crime and Punishment: Who framed Raskolnikov? kreće sa zbijenim scenama koje su nacrtane tamnim, blatnjavim bojama. Uprkos realističnoj grafici, rezultat je mutan i ostavlja mnogo toga nedorečenim. Takođe, često je nemoguće reći šta je ovo ili ono. Ko voli da traži predmet po 15 minuta? Stvarno je dosadno i naporno buljiti u jednu te istu scenu bez rezultata. Naravno, možete da upotrebite sugestije ali se one obnavljaju jako sporo. Muzička podloga je takođe depresivna i povremeno se ne uklapa i ne slaže sa lokacijama.

Mogli bismo da zatvorimo jedno oko pred lošim umetničkim radom i zvukom, ali ne i pred nespretnim i trapavim sistemom igranja. Kako napredujete kroz čudan zaplet, treba da rešite uobičajene mini-igre razbacane po igri, koje se mogu preskočiti nakon što se tajmer ispuni. Sve mini-igre su dosta jednostavne, lake za završavanje i ne zaslužuju pažnju. Priča je takođe diskutabilna i nije u vezi sa naslovom igre. Pošto ste istražitelj iz budućnosti, stigli ste tamo da biste otkrili zašto je gladni protagonista počinio ubistvo i pokušate da ga zaustavite. U ovom kontekstu naslov ’Zločin i Kazna: Ko je smestio Raskoljnikovu?’ zvuči izuzetno smešno jer je zaplet igre daleko od teme zločina. Kakva zbrka! Pa, ovo je još jedna lepa priča koja je pretvorena u glupu fantaziju.