Suština igre nije mnogo izmenjena. U igrici Blue Madonna: A Carol Reed Story kao i obično treba da istražite mnogo lokacia, tragajući za različitim alatima kako biste rešili slagalice i mini-igrice. Zbog mnogobronih scena koje treba da posetite, veoma se lako možete izgubiti. Međutim, većina lokacija izgleda veoma slično. Ponekad je teško razumeti gde se nalazite i gde treba dale da idete. Programeri vam nisu dali čak ni neku mapu u igrici, tako da se sami morate snalaziti u ovoj igrici.

Blue Madonna: A Carol Reed Story zadržala je svoj jedinstveni vizuelni imidž. Lokacije su sve u asnim slikama. Većina scena su lepe i piktoreskne, dok je nekolicina veoma jednostavna.  Putujući naokolo u sobama koje izgledaju kao stvarno umrljane nije uvek uzbudljivo. Da li su programeri želeli da nas iznenade sa sobama u neredu? (Da samo možete da vidite moju sobu! Svaka igrica sa skrivenim predmetima bi bila ljubomorna!) Jednostavno slagalice nas nisu zadovoljile i dosadan zaplet vas ne uvlači dovolno u igricu. Povrh svega, morate da igrate ovu igricu u tišini, jer nema govornika. Ovo je stvarno čudno obzirom da igrica ima prominentno ime.

Sve u svemu, ako tražite neku promenu i uzbudljivu igru, pokušate sa ovom igricom. Verovatno volite i uživate u instinktivnom igranju igrice. Možda se nećete tako razočarati kao ja.